Počeci jugoslovenske standardizacije vezuju se za zanatske i rudarske poslove, odnosno potrebu da se, uvođenjem reda u obavljanju tih poslova, štiti zdravlje i život ljudi. Danas se standardizacija vezuje i za brz, tačan i razumljiv prenos informacija, odnosno za elektronsko obavljanje poslova.

U Jugoslaviji je standardizacija institucionalno ustanovljena septembra 1946, kada je Uredbom o standardizaciji Vlada FNRJ osnovala Saveznu komisiju za standardizaciju u sastavu Savezne planske komisije. Zakon o jugoslovenskim standardima usvojen je 1960, a 1962. osnovan je, Jugoslovenski zavod za standardizaciju, u čijoj je nadležnosti bilo izdavanje jugoslovenskih standarda.

Od tada su standardizacija i institucija za izradu standarda više puta transformisani.[1] Zakonom o standardizaciji iz 1996, sistem standardizacije uređen je jedinstveno, pri čemu je novina – davanje isključivog karaktera dobrovoljnosti standardima i uspostavljanje postupka akreditacije, što je uslovilo formiranje, pored Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS), i Jugoslovenskog akredacionog tela (JUAT).

U pedesetogodišnjem razvoju jugoslovenske standardizacije doneto je oko 13 000 jugoslovenskih standarda i 306 tehničkih propisa, zasnovanih na standardima kojima se utvrđuju obavezni zahtevi za proizvode. Danas su na poslovima standardizacije angažovani: oko 250 komisija za izradu standarda pri Saveznom zavodu za standardizaciju, 20 organizacija za sertifikaciju proizvoda uključujući i Savezni zavod za standardizaciju, dve organizacije za osposobljavanje kadrova i 52 laboratorije akreditovane za ispitivanje. U tom poslu na raspolaganju imaju i 17 000 dokumenata međunarodnih i drugih nacionalnih organizacija za standardizaciju. Organizacije za sertifikaciju izdale su više desetina hiljada sertifikata i znatno više izveštaja o ispitivanju na bazi standardizovanih i dokumentovanih metoda.

Neki od domaćih ili stranih sertifikata ISO 9000 ima oko 200 jugoslovenskih preduzeća, a među kojima je i pet dobitnika nacionalne nagrade "Oskar kvaliteta". U 1999. u Jugoslaviji su izdati i prvi ISO 14000 sertifikati, samo godinu dana pošto su ovi međunarodni standardi za upravljanje zaštitom životne sredine usvojeni kao jugoslovenski.

Jugoslavija je zemlja u razvoju i takav tretman ima njena standardizacija u Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) i Međunarodnoj elektrotehničkoj komisiji (IEC). Podaci koje objavljuju ISO i IEC pokazuju da je jugoslovenska standardizacija u vrhu liste zemalja u razvoju.

I pored toga, potrebno je da Jugoslavija, kao i druge zemlje u razvoju, podižu na viši nivo svoja saznanja o standardizaciji i o njenom značaju za privredni razvoj.

_________________

[1] O standardizaciji do 1982. vidi: Jugoslovenski pregled, 1983, sv. 2, str. 63-70.

 

JELICA POPOVIĆ, zamenik direktora Saveznog zavoda za stanardizaciju

Recenzija: Stojan Arizanović, pomoćnik glavnog saveznog tržišnog inspektora