Nepovoljne ekonomske tendencije s kraja 1998.[1] prenete su u 1999, koju je obeležavao: dalji pad privredne aktivnosti, niska vrednost izvoza uz visok robni deficit (od oko 15% društvenog proizvoda), visok udeo javne potrošnje (od oko 55%) u društvenom proizvodu, koji prevazilazi poreski kapacitet privrede, jačanje inflatornih očekivanja i nestabilnost deviznog tržišta, pogoršanje finansijskog položaja preduzeća i velika nelikvidnost, uz rastuća međusobna dugovanja između preduzeća i banaka.

     Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju nanela je dugoročne štete privredi, infrastrukturi i stanovništvu. Prema procenama, samo gubici na bruto domaćem proizvodu iznosili su u 1999.  šest milijardi USD.

     Posledice NATO agresije su velika oštećenja saobraćajne, energetske i elektroenergetske infrastrukture, uništeni prerađivački, skladišni i distributivni kapaciteti i otežano obezbeđivanje energenata. Prema procenama, udeo agresijom onesposobljenih preduzeća u društvenom proizvodu industrije iznosi oko 22% (uništenih oko 14% i oštećenih oko 8%), a u društvenom proizvodu ukupne privrede gotovo 10% (uništenih oko 6% i oštećenih oko 4%). Udeo neposrednog i posrednog gubitka društvenog proizvoda industrije u društvenom proizvodu ukupne privrede iznosi preko 20%. Gubici zbog uništavanja i oštećenja saobraćajne infrastrukture kreću se oko 5% ukupnog društvenog proizvoda privrede, koliko iznosi gubitak ostalih oblasti privrede.

     U toku agresije pojačane su sankcije prema Jugoslaviji: zabranjena je prodaja i isporuka nafte i derivata nafte, proširen je obim zamrzavanja sredstava, proširene su zabrane novih investicija u njenu privredu, zabranjeno je privatnom sektoru da finansira jugoslovenski izvoz, zabrana izvoza je proširena čak i na proizvode, usluge, tehnologiju i opremu namenjenu obnovi razrušenih objekata. Ovakav režim sankcija ostao je do kraja godine.

     U takvim uslovima u 1999. nije mogao u celini biti ostvaren nijedan od ciljeva makroekonomske politike – održavanje stabilnosti cena i kursa dinara, rast proizvodnje i izvoza, poboljšanje standarda stanovništva, smanjenje udela javne potrošnje u društvenom proizvodu i ubrzanje privrednih reformi i privatizacije.

TABELA 1 – OSNOVNI EKONOMSKI POKAZATELJI

 Stope rasta, %

	1996	1997	1998	1999
Društveni proizvod	5,9	7,4	2,5	-23,2*
Industrijska proizvodnja	8,0	9,5	3,6	-23,1
Poljoprivredna proizvodnja	1,3	7,2	-3,0	1,2*
Izvoz	...	32,7	6,8	-46,9
Uvoz	...	17,2	0,5	-30,4
Cene na malo (Ø)	93,1	18,5	29,8	42,4
Zarade (plate) - realno	-1,2	21,2	1,9	-15,1

* Procena

Izvor: Savezni zavod za razvoj i ekonomsku politiku, na osnovu podataka Saveznog zavoda za statistiku.

 

 I pored visokog rasta u drugoj polovini godine, u čitavoj 1999, u prvom redu kao posledica agresije, zabeležen je pad privredne aktivnosti (tabela 1), društvenog proizvoda za 23,2%, industrijske proizvodnje za 23,1%, izvoza za 47%, uvoza za 30%. Jedina proizvodna oblast u kojoj je zabeležen rast bila je poljoprivreda (1,2%). U odnosu na 1998, smanjeni su broj zaposlenih u društvenom sektoru za 6,9%, prosečno isplaćena zarada za 15,1%, prosečna penzija za 25,3%, a ukupna javna potrošnja za 19,8%. Krajem 1999. novčana masa dostigla je 15,7 milijardi dinara, uz porast od 45,4%, koji je bio manji od rasta cena.

     Iako je među prvima krenula u tranziciju i strukturno prilagođavanje, zbog nepovoljnih spoljnoekonomskih okolnosti i izostajanja podrške, SR Jugoslavija se trenutno nalazi u trećoj grupi zemalja u tranziciji po uspešnosti sprovođenja reformi. Zbog agresije i zabrane investicija iz inostranstva proces strukturnog prilagođavanja i restrukturiranja preduzeća tekao je usporeno.

     Posle agresije utvrđena je nova ekonomska politika za drugu polovinu 1999. Njeni osnovni ciljevi bili su: obnova i revitalizacija uništenih i oštećenih objekata, održavanje stabilnosti cena i kursa dinara, rast proizvodnje i izvoza, ubrzanije ostvarivanje ekonomsko-socijalnog programa i postepeni rast životnog standarda. Liberalizacijom uvoza i smanjenjem carinskih opterećenja, fiskalnim rasterećenjem i namenskim kreditiranjem stvoreni su povoljniji uslovi za obnovu zemlje, povećanje proizvodnje, izvoza i životnog standarda stanovništva. Ekonomska politika je, međutim, ostvarivana bez inostrane finansijske podrške i uz zadržavanje sankcija međunarodne zajednice, što je znatno ograničilo mogućnosti njenog ostvarivanja.

     S prestankom agresije NATO-a otpočeo je proces obnove, rekonstrukcije uništenih i oštećenih objekata. Do kraja godine obnovljen je znatan deo energetske, saobraćajne i stambene infrastrukture, a otpočela je druga faza obnove, koja predviđa obnovu privrednih kapaciteta kroz proces njihovog proizvodnog i vlasničkog restrukturiranja.

     Kao rezultat preduzetih mera, u drugoj polovini godine, od juna do decembra, ostvaren je realni porast industrijske proizvodnje za 56,8%, izvoza za 64%, uvoza za 128%, zarada za 37,1% i javnih prihoda za 52%. U istom periodu cene su porasle za 33,9%.

_____________

[1] O ekonomskoj politici i ekonomskim kretanjima u 1998. vidi: Jugoslovenski pregled, 1999, sv. 1-2, str. 27-58.

 

Priredili: dr MI­LO­RAD FI­LI­PO­VIĆ, di­rek­tor Sa­ve­znog za­vo­da za raz­voj i eko­nom­sku po­li­ti­ku, i dr MI­RO­LJUB HA­DŽIĆ, vi­ši na­uč­ni sa­rad­nik, za­me­nik mi­ni­stra za eko­nom­sku i vla­snič­ku tran­sfor­ma­ci­ju Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.