Stanje telekomunikacija u Srbiji nije do zadovoljavajuće, iako je bolje nego u većini . Ono se većinu drugih privrednih sektora, telekomun primer. Brojna preduzeća, a posebno operatori kojiu telekomunikacijama posluju, rade bez gubitaka, pa čak beleže i značajan rast. Najteže stanje uU ovom sektoru je u najtežem stanju su izvozno među izvozno orijentisanim proizvođačima opreme, koji su tokom devedesetih godina izgubili svoja tržišta i u republikama bivše Jugoslavije i u svetu.Sve to uslovljeno je pre svega izrazito nepovoljnim stanjem u neposrednom i bližem okruženju – raspadom bivše države (SFRJ), građanskim ratovima, ekonomskim sankcijama i razaranjima u NATO bombardovanju (1999) i pokušajima nastojanjima režima i njemu bliskih interesnih gruparežima da svoje političke i druge interese ostvare kroz kontrolu telekomunikaciionog sektora. Tome je doprineo i monopolski položaj nacionalne kompanije Telekom Srbija, koji danas postaje ograničavajući faktor za brži razvoj ovog sektora.
Posle raspada bivše države, upravljanje telekomunikacionim sektorom prolazilo je razne faze, od ukidanja Saveznog Ministarstva za telekomunikacije i Savezne uprave za radio-veze do prelaska određenih nekih aktivnosti na republičko Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije. Od februara 2004, za ttelekomunikacije je nadležno Ministarstvo za kapitalne investicije. Do aprila 2003. nije postojao Zakon o telekomunikacijama. Ta oblast bila je samo delimično uređena Zakonom o sistemu veza. Agencija za telekomunikacije, kao samostalno regulativno telo predviđeno novim zakonom, još nije osnovana. Već se govori o izmenama i dopunama Zakona, radi usklađivanja sa evropskim standardima u ovoj oblasti.
Do 2003. godine nije postojalo regulatorno telekomunikaciono telo koje bi upravljalo frekvencijskim spektrom. Zato danas u Srbiji ima više stotina radio i TV stanica koje rade i bez dozvole i bez ikakve kontrole kvaliteta, jer u međuvremenu na tom planu ništa nije učinjeno iako je, veoma osporavana i danas bez realno potrebnog autoriteta, Radio-difuzna agencija formirana odmah po donošenju zakona.
Iako je aprila 2003. donet Zakon o telekomunikacijama, dDomaće zakonodavstvo i praksa moraće u kratkom vremenu da pretrpe i niz drugih promena kabrzo da se menja dako bi se ukupan privredni ambijent prilagodio zahtevima izmenjenog privrednog sistema i normama Evropske unije. Deo promena biće posledica promena u državnoj zajednici SCG i odnosiće se na preuzimanje funkcija savezne države od strane republičkih organa.
U toku NATO bombardovanja Srbije 1999. radio-difuzni sistem, predajnici radio i TV stanica gotovo su uništeni, a ogromnu štetu pretrpele su radio-relejne stanice Telekoma Srbija i Mobtela, kao i njihove bazne stranice (Avalski toranj, Crni Vrh, Jastrebac, Crveni Čot i dr.) kao i radio-veze državnih organa, tako da se u revitalizaciji sistema moralo krenuti od početka.
Jedini nosilac i vlasnik fiksne telefonske mreže, Telekom Srbija a.d., ima oko 2,48 miliona pretplatnika od kojih je 520 hiljada dvojnika i 950 hiljada pretplatnika priključenih na analogne centrale. Na 100 stanovnika dolaze 32 pretplatnika. Digitalizovano je oko 60% fiksne telefonske mreže. Saglasno novom Zakonu o telekomunikacijama iz 2003, ekskluzivno pravo pružanja gotovo svih telekomunikacionih servisa baziranih na korišćenju infrastrukture fiksne mreže, ističe 9. juna 2005.
Na telekomunikacionom tržištu Srbije postoje dve javne mobilne telekomunikacione mreže (GSM) i deluju dva operatora: Telekom Srbija a.d (sa 80% državnog i 20% vlasništva grčkog OTE) i Mobtel, čiji je pretežni vlasnik (51%) privatna kompanija BK Telekom. Usluge mobilnih telekomunikacija koristi više od četiri miliona pretplatnika, ili više od 50% od ukupno 7,5 miliona stanovnika Srbije bez Kosova i Metohije.
Srbija se nalazi u ranoj fazi prihvatanja Interneta, pa broj njegovih korisnika brzo raste. Procenjuje se da ih danas Danas ih ima oko 650 000. Direktne Intenret veze prema inostranstvu imaju Telekom Srbija ima (4 linka po 155 Mbit/s), a i privatni provajder Verat-Net jedan (1) link od 155 Mbit/s). Svi ostali, , kao kapacitet pristupa do priključenja Interneta sa inostranstvom. Ood preko 40 Internet servis provajdera, u Srbiji, zakupljuju Internet kapacitete u najvećoj meri od Telekoma Srbija i Verat Neta, a zatim ih (uz dodatne servise) prodfaju krajnjim korisnicimamanji deo kupuje direktno kapacitete od Telekoma Srbija i Verat-Neta, a veći deo zakupljuju deo kapaciteta za prodaju krajnjim korisnicima (rezidencijalnim i biznis). Odnosi između Internet provajdera i Telekom Srbija su u velikoj meri opterećeni monopolističkim ponašanjem Telekoma Srbija (ako se monopol odnosi samo na oblast fiksne telefonije)načinom na koji nacionalni operator tumači ekskluzivna prava koja mu pripadaju na osnovu osnivačkog ugovora.
Posebno nesređeno je stanje u Kablovskim distribucionim sistemima (KDS) koji uglavnom služe za prenos TV programa. Operatori posluju najčešće na osnovu sudske registracije o pružanju usluga u telekomunikacijama. Mali broj mreža je izgrađen na osnovu valjanih dozvola, tako da je tržište potpuno neuređeno. Do 2001. izgradnja KDS finansirala se iz domaćih izvora. Posle toga većina investicija dolazi iz inostranstva.
Domaća telekomunikaciona industrija je nedovoljno zaposlena. "Pupin Telekom" je isporučio 20% instaliranih digitalnih centrala, "Iritel" proizvodi optičke digitalne sistemea od 2 do 155 Mbit/s, a "Imtel" isporučuje mirkotalasne radio-relejne uređaje na 13 i 23 GHz, kapaciteta od 2 do 34 Mbit/s, dok radio-difuzne predajnike i repetitore proizvode "Iritel" i "Imtel". Svojim Aasortimanom i kapacitetima domaća industrija kablova uglavnom pokriva sve domaće potrebe, ali kod su cene nekih vrsta kablova postoji problem cena koje su znatno iznad svetskih. Izvođačka operativa može da zadovolji sve potrebe domaćeg tržišta.Prema procenama iz Predloga strategije razvoja telekomunijacije u Srbiji, godišnja vrednost tržišta telekomunikacija u prethodnim godinama procenjuje se na nešto prekop milijardu evra, a u u periodu do 2007. očekuju se investicije u ovaj sektor od oko 2,5 milijardi evra, uključujući i strana ulaganja. Strategija daljeg razvoja telekomunikacija uprkos najavama, do sredine oktobra 2004. nije doneta. Vlada nije odlučila da li će i kada prodati državni udeo u Mobtelu i da li će i kada domaće tržište biti otvoreno i za novog operatera mobilne telefonije.
* Ovaj prikaz je pripremljen na osnovu: (1) studije Gallo ECF: "Investiranje u sektor Interneta i informacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogucnosti", koju je finansirala Medunarodna finansijska korporacija (2) "Nacrta strategije razvoja telekomunikacija Srbije do kraja 2007", Ministarstva za kapitalne investicije Vlade Srbije, Beograd, jul 2004, (3) važecih propisa i (4) drugih relevantnih izvora navedenih na kraju teksta. Strategiju je predložilo Ministarstvo za kapitalne investicije, ali ona još nije usvojena. Razlozi nisu poznati. U vreme pripreme ovog teksta grupa strucnjaka javno je kritikovala tekst Strategije tvrdeci da on favorizuje pojedine ucesnike na tržištu, na štetu nacionalnog operatera - Telekom Srbija. Telekom se takode protivi predlogu koncepta restrukturiranja iz strategije i uvodenju treceg operatera zbog ranijih obaveza preuzetih ugovorom. (Više o tome vidi tekst u nedeljniku NIN, od 7. oktobra 2004. str. 26-27 i reagovanje od 14. oktobra 2004).
Priredila Redakcija PREGLEDA SCG, na osnovu navedenih izvora.
Recenzenti i konsultanti: Milivoje Žunić, diplomirani inženjer elektrotehnike u penziji i Vojislav Rodić, direktor Inet-a, dipl.ing. elektrotehnike
